Neizostavni deo božićne dekoracije
Božićna zvezda je poreklom iz Meksika. Preneta je u Evropu u prvoj polovini prošlog veka. Vrlo je dekorativna, što i ime na latinskom Euphorbia (poincettia) pulcherrina govori. Listovi su krupni, ovalno izduženi i tamnozeleni. U doba cvetanja, gornji listovi, ispod dosta neuglednih žućkastih i sitnih cvetova, formiraju “zvezdu” intenzivno crvene boje. Poznate su i narandžaste, žute i bele, ali crvena je najpopularnija. Cveta u decembru i januaru. Tada treba voditi računa da biljka bude smeštena na svetlom i umereno toplom mestu. Redovno se zaliva, ali ne orošava. Kada prođe cvetanje, nastupa njeno tromesečno mirovanje. Zalivanje se smanjuje na najmanju meru, tek toliko da se biljka ne osuši. Pre nego što je iznesemo napolje, biljka se može skratiti da bi zadržala žbunast izgled, na 10 cm visine. Tada se pojavljuje mlečni sok, sok je vrlo otrovan, ako dođe u dodir sa kožom, moraju se ruke odmah isprati hladnom vodom. Najbolje koristiti rukavice. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa je neophodno odmah mesto reza, posuti pepelom drvenog uglja, pepelom od cigarete ili suvim peskom. Ukoliko je sok znatno istekao ne postiže se ponovo cvetanje.
U aprilu ili maju, kada dozvole vremenske prilike, Božićna zvezda nalazi svoje mesto među cvećem na terasi. Voli svetli kutak, a zaliva se kao i ostale biljke. Krajem septembra unosi se u kuću, umereno zaliva, prihranjuje i neguje do početka cvetanja – pre božićnih praznika.
Razmnožava se reznicama koje se zabodu u vlažni pesak, ali i kod njih treba voditi računa da se zaustavi oticanje mlečnog soka.
