Lale

Istorija i poreklo lala

Lala je cvet koja je danas simbol Holandije, on ne potiće sa njene teritorije, niti je oduvek bila predmet obožavanja njenih stanovnika.
Do porekla ovog divnog cveta nije lako doći. Prvi tragovi datiraju iz 12.veka, a istoričari su uspeli da ustanove da lale rastu već hiljadama godina, u koridoru koji se prostire duž 40. stepena geografske širine, između severne Kine i južne Evrope.

Doba lala u Turskoj

Za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog (1494-1566), lale su već tada bile kultivisane biljke, uzgajane za zadovoljstvo sultana i njegove pratnje. Nesto kasnije tokom vladavine Ahmeda III (1703-1730), lala je postala opsteprihvaćen simbol bogatstva i prestiža, ovaj period je kasnije nazvan “Doba lala”.
U Turskoj su tada postojali strogi propisi vezani za gajenje i prodaju ovog cveta. Za vreme vladavine Sultana Ahmeta III bilo je zabranjeno kupovati i prodavati lale izvan prestonice, ovaj zločin kažnjavan je progonstvom. Nije bileo neobično u to doba čuti komentar da je lala vrednija od ljudskog života.

Festival za vreme punog meseca

Oko 1700.godine u Turskoj su, kako se veruje, počeli da se organizuju prvi festivali koji su održavani tokom noći kada je mesec pun. Lale su bile izložene u stotinama luksuzno izrađenih vaza, u kristalnim fenjerima. Od gostiju je traženo da se odevaju u boje koje će se uklapati sa bojom cveta.
Lale su u Evropu stigle tokom druge polovine 16.veka.

Pojava lala u Holandiji

Nešto ranije 1593, lekar i botaničar Klusius stigao je u Holandiju da preuzme mesto upravnika Lajdenskih vrtova. Iako su oni već bili zasađeni brižljivo odabanim biljem.
Klusius je sa sobom doneo veliku kolekciju lala (prica kaze da je to bila jedna od najimpresivnijih kolekcija na zapadu Evrope tog vremena) i lukovice je posadio u basti. Istorija dalje kaže da je Klusius bio sebičan baštovan i da je ljubomorno čuvao svoje lale, odbijajući da sa bilo kim podeli ove divne cvetove.
Lale su postale predmet čežnje i ubrzo su provalnici koji su ih krali postali stalni posetioci bašte. Ovaj postupak, kako kaže priča je toliko užasavao Klausiusa da je odustao od gajenja lala i više nikada nije hteo da ima bilo kakve veze sa njima.
Lale su tada oslobođene iz okova botaničke bašte i tulipomanija u Holandiji je počela, a traje do današnjeg dana.

Lale kao simbol bogatstva

Kao i svaka druga biljka novotarija i lale su u početku bile privilegija dostupna isključivo bogatim slojevima društva. Srednji slojevi nisu ostali imuni na lepotu ovog cveta koga su smatrali i simbolom bogatstva i prosperiteta.
Zajedno sa kavezima sa egzotičnim pticama i dekorativnim fontanama, lale su nalazile svoje mesto u baštama svakog kralja, princa i biskupa koji je držao do sebe. Često su u baštama postavljena ogledala kako bi se stvorila iluzija da je vlasnik bogatiji nego što jeste i da može sebi da priušti luksuznu baštu punu lala.
Do 1630. godine lukovice lala su gajene i njima su trgovali kako poznanici tako i amateri, ali su i laici ubrzo shvatili da cena pojedinih vrsta lala dostiže neslućene visine, što je predstavljalo i dobro podlogu za sticanje brze zarade.
Sa rastućim interesovanjem rasla je i mogućnost sve obimnijom trgovinom, a prvi ozbiljni trgovci sastaju se redovno da bi razmenili robu – lukovice.
Lalomanija u Holandiji dobija zamah, a oni koji nisu imali dovoljno novca da nabave lukovice, zadovoljili su se motivima lala, koje danas smatramo umetnošću.

Uticaj lala i tulipomanija

Spekulisanje kao sastavni deo trgovine nije bilo strano ni prodavcima lala, a kako su se lukovice često prodavale po težini a ne po komadu, vrlo brzo je nastala tzv.”trgovina vazduhom”. Suština lukavstva je u tome da se lukovice posade, zaliju, nabubre i dobijaju na težini. Ostaje da se sačeka pogodan trenutak tj. da se izvade na vreme, pre nego što listovi počnu da rastu.
Vrhunac tulipanije u Holandiji trajao je 1634-1637.godine. Cene lukovica dostigle su nebeske visine, ulog od jedan do dva guldena mogao je samo nekoliko meseci kasnije da donese dobit do stotinu, a lukovice su prolazile kroz mnogo ruku dok nisu konačno stigle do pravog ljubitelja koji ce ih zasaditi i za velike pare uživati u njihovom cvetu.
Tulipomanija je i dalje neobjašnjiv fenomen za istoričare i ekonomiste, a zabeleženo je da su postojali slučajevi kada je za samo jednu lukovicu plaćano sumom koja je bila dovovljno da se kupi bolja kuća u centru Amsterdama.
Tokom tulipomanije bilo je i glasova razuma koji su pokušavali da ukažu na apsurd preplaćivanja lukovica ovog cveta, a osim iz redova crkve signal za uzbunu stigao je i iz državnih krugova u obliku zakona koji je trebao da zabrani špekulaciju i precenjenu trgovinu.
Kako cela situacija nije mogla dugo da traje, kraj se dogodio 1637.godine. Preterane cene koje su trgovci tražili konačno su otreznile kupce i trgovina je počela da poprima realne srazmere.
Mnogi su, sa druge strane, ostali bez značajnih sredstava zbog ovog cveta i od ljubitelja su se pretvorili u one koji ga iskreno mrze.
U narednim vekovima lale su i dalje gajene širom Evrope, ali bez one iracionalne strasti iz vremena tulipomanije.

U Holandiji takođe su se strasti smirile i lale su postale biljke koje se gaje iz komercijalnih razloga, a zahvaljujući emigrantima iz ove zemlje koji su svuda sa sobom nosili lukovice, lale su stigle i na druge kontinente.
Danas se u Holandiji proizvede oko devet milijardi lukovica, od kojih se sedam milijardi izveze.