Nežne, šarene, manje ili veće, domaće ili holandske, lale i dalje mame osmehe i uzdahe, poslednjih godina su posebno aktuelne.
Nastale su pre više od hiljadu godina u Persiji, da bi se tek nekoliko stotina godina kasnije pojavile u Evropi. Ljubav prema ovoj vrsti cveća prošla je kroz najrazličitije faze – od tulipomanije (eng. tulip – lala) do toga da su se lale koristile kao sredstvo plaćanja – cvetna moneta.
Kod nas se lale sade na jesen, kako bi se lukovica tokom zime razvijala, a u rano proleće podarila raskošan cvet. Bitno je znati da se nakon cvetanja postojeća lukovica raspada, ali kreće da se formira nova za narednu godinu. Veoma je važno odseći cvet pre nego što on sam otpadne, kako bi biljka imala dovojno energije da razvije novu lukovicu do kraja.
Danas se lale najviše gaje u Holandiji. Postoji čitav spektar boja – od bele, preko šarenih pa sve do teget nijansi.
Preporuka: Knjiga ’’Zlatna lala’’ autor Rozalind Lejker – zlatno doba holandske istorije i umetnosti smešteno baš u vreme tulipomanije.
