Egzotična biljka, dugotrajnog cveta koji još zovemo lažna rajska ptica, biljka papagaj i sl.
Rod Helikonija je blizak rodovima đumbira, kane, banana i strelicije. Do 2003. godine Helikonije su svrstavane u rod banana, a od 2003. godine, zahvaljujući Japanskom sistematičaru (Takenosin Nikai) izdvajaju se u poseban rod koji obuhvata oko 200 do 250 različitih vrsta i hibrida.
To je višegodišnja rizomska biljka, poreklom iz Južne Amerike.
Karl Line je dao naziv ovim biljkama u čast Grčkoj planini Helikon na kojoj su prema mitologiji obitavali Apolon i 9 besmrtnih muza koje su bile zaštitnice nauke i umetnosti. Staništa Helikonija su uglavnom tropske šume, klisure, obronci planina, obale potoka i reka, odnosno mesta sa povišenom vlažnošću vazduha i vlažnim zemljištem uz dobru drenažu.
Opis biljke
Visina biljaka je od 30 cm do preko 5 metara. Listovi mogu biti dužine i do 3 metra, širine do jednog metra u pojedinih vrsta. Listovi su krupni, sjajni i veoma dekorativni, slični listovima banana. Cvet predstavlja klasastu cvast koja nosi veći broj cvetova, raspoređenih u dva reda na osi cvasti. Visoke vrste imaju cvasti i do 1,5 metara. Cvasti mogu biti uspravne, horizontalne ili viseće, zavisno od vrste. Cvetovi se nalaze unutar pricvetnih listova (brakteja), u obliku uskih čamaca koji su sjajni i intenzivne boje (crvene, roze, žute, narandžaste ili dvobojne). Cvetovi traju samo jedan dan, međutim pricvetni listovi mogu trajati i po nekoliko meseci. Vreme cvetanja je različito kod različitih vrsta.
Razmnožavanje
U Americi oprašivanje vrše kolibri i crne pčele i ove vrste imaju intenzivnije boje pricvetnih listova i cvetova, dok vrste helikonija koje uspevaju na ostrvima Tihog okeana oprašuju slepi miševi i ove vrste imaju uglavnom zelenkastu boju pricvetnih listova. Neke vrste helikonija menjaju boju semena od narandžaste do plave. U današnje vreme u mnogim zemljama sa tropskom i suptropskom klimom Helikonije se gaje na plantažama radi dobijanja rezanog cveta (Centralna i Južna Amerika, Afrika, Australija, Jugoistočna Azija). Delenjem biljke ili delovima korena u proleće, treba voditi računa da na svakom delu korena bude po dva izdanka. Najpogodnija temperatura za ožiljavanje mladih izdanaka je oko 20 stepeni i visoka vlažnost supstrata. Cvetanje je u drugoj godini.
Ukoliko se razmnožavanje vrši semenom seme treba namakati u vrućoj vodi (60-70 stepeni) u toku 48-72 sata. Najbolje je seme staviti u termos bocu i povremeno menjati vodu. Seme se zatim tretira fungicidom i nakon setve saksija se prekriva folijom ili staklom kako bi se osigurala visoka vlažnost. Svakodnevno se provetrava saksija i prskanjem se održava vlažnost. Temperatura treba da je postojana, iznad 25 stepeni, a saksiju treba držati na svetlom mestu. Klijanje i nicanje helikonija traje i do 6 meseci. Od nicanja biljaka pa do cveatanja može proći i pet godina. Često se biljke iz semena razlikuju od roditeljskih biljaka. Mlade biljke se presađuju u veće saksije kada korenje potpuno obavije supstrat u saksiji.
Održavanje
Optimalna temperatura tokom cele godine je od 22-26 stepeni, a zimi za normalan razvoj biljaka ne bi trebalo da pada ispod 18 stepeni. Naglo kolebanje temperature nepovoljno deluje na biljke. Biljke zahtevaju povišenu vlažnost vazduha (iznad 75%), pa se preporučuje dva puta dnevno prskanje biljaka mekom vodom, sobne temperature. Zbog ovakvih zahteva Helikonije najbolje uspevaju u staklenim baštama. Za uspešno gajenje u sobnim uslovima treba im obezbediti visoku vlažnost vazduha, dovoljno svetlosti i visoke temperature. Supstrat u saksiji ne sme da se osuši, ali treba voditi računa da ne dođe do prevlaživanja, naročito u zimskom periodu. Zimi se zaliva umereno. Nakon zalivanja odstraniti vodu iz podmetača.
